Jedna od najlepših trasa na svetu do 1974. godine prolazila je Mokrom
Gorom i dolinama razasutim na padinama Tare, Zlatibora i Šargana.
Prugom uskog koloseka, koja je povezivala Beograd sa Sarajevom I
Dubrovnikom, krstario je popularni “Ćira”. Čitavih pola veka ova pruga
otvarala je Mokroj Gori vrata u svet.

A čitave tri decenije pre no što će “ćira” krenuti Šarganom, Mitar Tarabić,
poznati kremanski prorok, predvideo je da će “kroz Cigansko padalište
proći gvozdeni put sa gvozdenim, ognjenim kolima koja će uvek sama
zastajati na mjestu de su sad evo ciganske čerge”.

Napredak i razvoj čitavog društva, pa i saobraćaja, prouzrokovao je da
parnjače i pruge uskog koloseka postanu deo železničke istorije. Ovu
sudbinu, na žalost, nije mogla izbeći i u svetu jedinstvena “šarganska
osmica”. Naime, poslednji voz Šarganom je prošao 28. februara 1974.
godine.

Na znak otpavnika vozova , “ćira” je krenuo na poslednje putovanje. Na
njegovim vagonima mogle su se videti kredom ispisane reči “Ćiro,  
doviđenja”, “Dobar si bio”, “Ništa te neće zameniti”, “Dobro si nas služio”.
Prilikom ispraćaja, potekle su i suze. Neko je rekao da je “ćira”godinama
prelazeći Stambolić, Šargan i Ljutovnicu, prispevao u Beograd na vreme,
čak i kad su bili veliki snegovi, nasuprot međunarodnim vozovima koji su
u glavni grad stizali sa velikim zakašnjenjem. Zato nije čudo što su mnogi
žalili za popularnim “Ćirom”.